Остваривање заштита људских слобода и права, народног суверенитета и тродиобе власти представљају темељне вриједности сваког демократског друштва. Ове цивилизацијске тековине успостављају се и гарантују, првенствено, уставом. У свакој демократској и правној држави сви закони и други прописи, као и дјелатност свих носилаца јавне власти морају бити у складу са уставом. Да би се то и остваривало неопходно је успостављање и функционисање независне и непристрасне судске власти која ће остваривати контролу уставности и законитости. У европском континенталном праву, већ готово један вијек, развијају се и специфичне институције за контролу уставности и законитости. Ради се о уставним судовима који оцјењују да ли је оспорени закон или други пропис у складу са уставом. Редовни судови који одлучују о конкретним споровима нису овлаштени да контролишу уставност закона. Уколико посумњају у њихову уставност, ови ће судови застати са поступком и затражити оцјену уставности закона од уставног суда.

Ово су кључни разлози због којих уставни судови имају незамјењиву улогу у демократском друштву и у остваривању владавине права.